среда, 23. април 2014.

УСКРС 2014.

Бојење и украшавање јаја данас је везано за хришћанство и празник Ускрс али порекло овог обичаја је много старије. У претхришћанском време, период бојења јаја био је повезан са почетком пролећа и данима око равнодневнице. Не може се са сигурношћу рећи када се први пут почело са украшавањем јаја из простог разлога што љуска јајета није могла остати очувана дуг временски период.
Убоди на љусци јајета пронађени су приликом археолошких ископавања у Египту али ова јаја имала су много дебљу љуску, а одсуство влаге допринело је да дуже опстану. 

Антички Персијанци бојили су јаја за њихов празник који се празновао у време пролећне равнодневнице. Овај празник постоји најмање 2.500 година. Кипови у Персепољу приказују људе који су носили обојена јаја краљу. 

То су само неки од многобројних доказа о украшавању јаја много пре настанка хришћанства. 
Ископавања у данашњој Украјини и многим другим деловима Европе открила су нам у гробовима (највише из бронзаног доба) обредна јаја која су била сахрањивана заједно са покојницима. Јаје је представљало симбол живота и новог рађања.

Један од старих обредних обичаја је и бојење јаја. Бојење јаја је био општесловенски народни обичај, а називи за обојена јаја су веома слични код свих Словена и долазе од варијација речи „писати“ (писанка, писаница, писано јајце, јејка писаћ итд.).Словенска земља где је народна традиција бојења јаја остала сачувана готово непромењена, од давних времена па до данас, је Украјина. На територији коју данас заузимају Украјина, Румунија и Молдавија у доба неолита простирала се Трипољска култура (око 5500. до 2750. год. пне.).Занимљиво је да шаре које се налазе на јајету из доба неолита потпуно одговарају шарама украјинских "писанки" - јаја традиционално бојених и шараних у време Ускрса. Уопште, мотиви нађени на разним предметима из времена Трипољске културе потпуно се слажу са мотивима на украјинским ускршњим јајима. То нам сведочи о континуитету фарбања јаја дугом више хиљада година. Ако упоредимо неолитско (трипољско) јаје и украјинско "писанка" са једним од мотива српског "ускршњег" јајета видећемо велику сличност и постаће нам јасније да овај обичај на нашим просторима има дубоке корене и да је много старији и од самог хришћанства. Хришћанство је преузело "паганску" симболику јајета и повезало га са Ускрсом релативно касно - ускршња бојена јаја помињу се тек у 12. веку, а у Србији још касније - у 16. Пре тога нису била део ускршњих празника већ један од битнијих чиналаца народних обреда слављења почетка пролећа.

Jаје је по народним представама, почетак свих почетака, стециште животне снаге, симбол препорода и плодности.

Мотив савладавања смрти кроз живот који je затворен у јајету, појављује се у загонеткама као што је: "Живо рађа мртво, а мртво рађа живо". Опозиција "живот - смрт" или "бесмртност - смртност" може се уочити у многим словенским бајкама у којима се спомиње јаје. У веровањима Словена јаје је било прототип модела света. И не само Словена...
У кинеским предањима, на пример, сва материја универзума била је заробљена унутар јајета у потпуном Хаосу. Дубоко у Хаосу живео је див који се у једном тренутку пробудио, разбио љуску, и ослободио заробљену енергију. Када се то јаје отворило, од тешких елемената настала је земља, а од лаких и чистих - небо.

Персијанци су веровали у "исконско јаје" које се распало у Ормузда и Ахримана. У спомен на то јаје, у пролеће су имали обичаје међусобног даривања јајетом.

Код Индуса је раширено веровање да је Брама рођен из златног јајета. Од горње половине љуске тог јајета постало је небо, а од доње земља.

Грци су веровали да се Ерос, најстарији од свих богова из кога је касније све настало, родио из "светског јајета".
У српским загонеткама и дечјем фолклору, Сунце се приказује као "божје јаје", звезде као "јаја која је снела небеска кокошка", а звездано небо као "решето пуно јаја". У народним легендама, читав свет је представљен у облику огромног јајета чија је љуска - небо, опна - облаци, беланце - вода, жуманце - земља.

Симболика поновног рађања - враћања у живот одредила je употребу јајета у погребно-задушним обредима: приликом сахрана, кокошије јаје (понекад дрвено или глинено) стављали су у руке умрлом, стављали га у мртвачки сандук, бацали у раку, закопавали у земљу, бацали у ватру итд. У западнословенским обичајима јаја су коришћена током године у обредима првог узоравања земље и сетве, у сточарској магији, као лековито средство; стављали су их у жито за сетву, закопавали у њиве, бацали у прву бразду; бацали у вис приликом сетве лана и конопље, разбацивали љуску по повртњаку, ради усева. Код Срба, приликом првог орања, разбија се јаје о чело десном волу или о раоник, закопа се у бразду, њиме се промеша житно семе.

У нашем народу постоји низ веровања о јајету као симболу плодности. Кад кокошка снесе јаје с два жуманцета то је добар знак за домаћинство. Народ каже да се слути скора трудноћа газдарице. Да би се олакшале порођајне муке, кроз кошуљу породиље би се провлачило јаје. У неким крајевима Србије, три јајета би се закопала у њиву како би принос био добар. Постоји и обичај где се јаје закопава у мравињак како би домаћинство напредовало, било марљиво и многобројно попут мрава.
Код Руса je био масовно распрострањен обичај "котрљања јаја": читаве ускршње недеље млади су се забављали котрљајући обојена јаја по земљи, пуштајући их са узвишице. Исто тако су котрљали јаја по гробовима умрлих рођака, када су одлазили да се "поздраве" с њима.

Да су све то стари обичаји који немају много везе са хришћанством говоре нам и руске црквене поуке из 17. века где међу разним црквеним правилима постоји забрана "туцања јајима" јер то није хришћански обичај ("Словенска митологија - енциклопедијски речник", Београд, 2001.)

Обичај туцања јајима дуго је постојао и у источнословенској ускршњој традицији, а у нашој, јужнословенској, опстао је до данашњих дана. Бојење и украшавање јаја (писанице) некада је, такође, био општесловенски обичај везан за пролећни период и буђење природе.

Код свих Словена јаја (снешена одређених дана или посвећена одређеним празницима) чувана су у кући током читаве године као магијско средство. Код нас је то "чуваркућа". Источни Словени, у случаји пожара, ишли су око куће држећи у руци јаје (празнично, магично) и бацали га у ватру како би се угасила и како се пожар не би проширио по целом селу. Носили су јаје у шуму када би тражили изгубљену стоку (Русија, Јарославска област); девојке су се, ради лепоте и здравља, умивале водом у коју ставе црвено јаје (источно и западнословенски обичај); љуску од ускршњих јаја су закопавали у мравињак, да кокошке добро носе јаја (Србија).

Јаје и љуска од јајета појављују се у враџбинама, али исто тако штите од урока. Јаје има улогу и у прорицању, а особито у народној медицини и обичајима ради здравља. Често je јаје било у улози заштитника и средства које растерује зло: подметали су га под праг штале и терали стоку да пређе преко њега, да вештица не би могла да joj науди (источнословенски обичај). Овај обичај вероватно је у вези са српским веровањем по коме вештица може ући у љуску од јајета. Јаје су стављали у колевку новорођенчета као одбрану од болести (Пољска); закопавали га на њиви против корова и чини (западнословенски обичај); јаје које би снела црна кокошка у одређен дан, пребацивали су преко крова куће ради заштите од грома и пожара (Чешка). Сличан обичај постоји и данас у Србији када се прошлогодишње прво ускршње јаје "чуваркућа" баца преко крова куће. Употребу јајета у народној магији одређивала су његова својства као што су: округли облик, испуњеност садржином, бела боја, скривени заметак будућег живота итд. На пример, при првом истеривању стоке, домаћица је котрљала јаје по леђима коња, говорећи: "Као што је јаје округло и пуначко, тако и моји коњићи били гојазни и сити!"

Да би им лице било бело, девојке су јајетом миловале своје образе; да би лан родио чист, без корова, у зрно за сетву стављали су необојена јаја. Посебан значај придаван je првом јајету које би снела млада кокошка: користили су га за гатање; с њим je пастир обилазио око стада, да вукови не би нападали стоку; закопавали су га у темеље куће, коју зидају; намењивали за жртву кућним или шумским духовима,итд. Чудотворна својства приписују се такозваном "петловом јајету" (тј. јајету без жуманца или кокошијем јајету необично мале величине). Веровало се да се из таквог јајета може излећи дух ("мацић", "хоњавец"), који је у стању да свог домаћина учини богатим. У мотивима басни и бајки, спомиње се чудесно јаје (црвено или златно), које се не разбија кад падне.

Наведени обичаји упражњавани на нашим просторима, као и слични који постоје на целом словенском поднебљу, имају дубоке корене и порекло им је, вероватно, старије и од самог хришћанства.

Било како било, у пролеће украшавамо јаја и славимо нови почетак, буђење природе, поновно рођење, васкрсење....

Ми смо се ове године поиграли и прављењем декорација и поклончића за госте. Као што и обичај налаже сваком госту наменили смо јаје, али кући га је однео у корпици облика зеке која је била у боји јајета - црвена, жута, наранџаста, зелена или плава. Шему, коју сам објавила у претходном посту, једноставно смо одштампали на одговарајућем папиру у боји. У сваком тањиру било је и пиленце направљено од куглице вате, а салвете смо ставили у корпице чију сам шему такође објавила у претходном посту. Јаја је "чувала" кока од креп папира :) 

Ускршња јаја и корпице у облику зеке
На следећој слици видите држаче за салвете чија је унутрашња боја била иста као боја зеке тј. припадајућег јајета. Гости, иако су били одрасли, обрадовали су се као деца јер су све могли да понесу кући као поклончић 😊
Ускршњи држачи за салвете
Ускршња јаја, кока од креп папира, држач за салвете и пиленце од вате
Како нас није било много, трпеза није требало да буде оптерећена са много хране, али је ипак требало да буде свечана. То заправо подразумева предјело, чорбицу, главно јело и десерт. Наравно, свака обредно-обичајна трпеза подразумева и домаћу погачу. 
Предјело
За предјело сам послужила: 
Печурке - пуњена јаја
Ајвар обланда
Коцке од шункарице
После предјела послужила сам:
Ускршња погача
А за десерт, уз кафицу, имали смо Белу Розен торту.
Бела Розен торта - пресек
Бела Розен торта - парче
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...