ЈИН И ЈАНГ ХРАНА

Yin and Yang in Rice

Напомена: Овај текст имам одавно, али не знам тачан извор, тако да не могу да гарантујем његову тачност. Можда ће ипак некоме бити занимљив. За више информација o макробиотици можете погледати  сајт "Био Шпајз" или YouTube-Biospajz's Channel или већ наћи неки сајт или литературу на тему макробиотике.

***********

Практичари макробиотике деле сву храну на храну са више yina и на храну са више yanga и сматрају да се прехрамбене потребе сваког појединца, мада се уклапају у општи модел, с обзиром на одређену околину (yang околина је врућа и сува, а yin околина хладна и влажна), прилично разликују. Према томе, у околини са више yang својстава морали бисмо тежити за тим да постанемо више yin и обратно, а то ћемо постићи повећавајући yin или yang храну према потреби.

Зими се биљна енергија спушта у корење, лишће умире и биљка постаје више yin; биљке које расту у то време сувље су и могу се држати прилично дуго да не угину. Лети, у yang раздобљу године, биљке имају више воде, па се лакше кваре; те биљке дају освежавајући учинак потребан у летњим месецима. Да бисмо осетили тај учинак, морамо јести храну која одговара годишњем добу без обзира на то на којој смо хемисфери у то доба.

Осим тога, телесно активни (yang) људи биће склонији храни са више yang својстава, док ће душевно активни имати потребу за храном са више yin својстава, при чему сваки појединац има различите индивидуалне потребе.

ЈИН (YIN) ХРАНА

• расте у врућој, сувој (yang) околини
• садржи више воде
• расте у висину, мекша је, сочнија
• има јачи мирис
• обично је љута, ароматична

ЈАНГ (YANG) ХРАНА

• расте у хладној, влажној (yin) околини
• сува је, краћа, тврђа (стабљике, корење, семење итд.)
• обично је кисела, слана

ПРОЛЕЋЕ

Да бисте се ослободили свих штетних материја које су се накупиле током зиме, треба повећати потрошњу раног поврћа и разних салата.

Уместо са умацима, месо треба јести са роштиља, а предност треба дати јагњетини, житом храњеној перади и речним рибама.

Дан треба започети соком од поврћа или свежег воћа: салате, целера, јабука, а за доручак појести комад ражаног хлеба и јогурт. Белу кафу до јесени заменити лековитим чајевима, јер се тако омогућава јетри да се опорави од тешке зимске хране.

Ручак се састоји од младих ротквица, гранчица целера, зелене салате, маслачка, меса са роштиља и на пари куваног поврћа. Треба јести и млечне производе.

За вечеру се припремају лагане супе од поиврћа, риба, меко кувана јаја и компоти од раног воћа, што се све не сме дуго кувати.

Першун, млади лук, сиреви, црне маслине и повремено по која шачица сувог грожђа омогућиће успешну заштиту од назеба.

ЛЕТО

Лето је богато свежом и живом храном, али употреба претераних количина целулозе може да изазове желудачно-цревне поремећаје.

Не треба претеривати са пијењем хладних и газираних пића. Мањак минерала се одлично надокнађује целером и парадјзом.

Ујутру треба узимати сокове од свежег воћа и поврћа: краставца, целера, кајсија, грејпфрута, а витамини ће штитити од сунчаних опекотина. Ражени хлеб треба заменити црним пшеничним и пити јогурт.

За време летњег одмора на мору,  у току дана не треба боравити гладан на плажи и треба јести лаку храну: јагоде, трешње, марелице, крушке, брескве.

У вечерњим сатима се може јести и месо на жару. Не јести месо у сосовима и разне паприкаше. Ако се има за то могућности, у летње време је врло корисно јести шкољке и ракове. После вечере пријају компоти од воћа на брзину скуваног и зашећереног.

Пијење хладних пића одмах иза воћа и поврћа изазива непријатна надимања. После оброка најбоља је шоља млаког чаја од нане.

ЈЕСЕН

У јесен, далековиде животиње, као што су јежеви и веверице спремају залихе за зиму. Треба их копирати и повећати дневну количину калорија, калцијума, фосфора. Осим тога, пружа се прилика да се помоћу грожђане куре организам припреми на неугодна зимска изненађења.

Ујутру пити сок од грожђа и јести кришке црног хлеба премазаног маслацем. Повећати и свакодневни оброк здравог планинског меда. Сирове салате постепено замењивати пиринчем, јести свеже орахе и јабуке.

У току дана дозвољено је јести све врсте меса са роштиља, али и печено у рерни. Препоручују се и све врсте ђувеча: од плавог парадајза, тиквица, парадајза и паприке, зачињено маслиновим уљем. Грожђе је и даље најбољи десерт.

Вечеру, нарочито крајем јесени, започети јаком супом од поврћа, а наставити рибом и јајима. Не заборавите печурке, јер их у то доба има доста. Уколико има кестена - може послужити као одличан завршетак оброка.

ЗИМА

Зими ћемо се хранити онако као то изискују временске прилике. Због хладнијег времена потребна је већа количина калорија и витамина.

Доручак се састоји од: сока од поморанџе, комада сира, једног јајета, кришке ражаног хлеба премазаног маслацем. Ражани хлеб делује благо лаксативно, па ће помоћи прераду обилније и теже хране.

За ручак је добро јести шаргарепу, црвени купус. Месо које се припрема за јело може бити  и мало масније - кувано, печено, динстано. Корисно је јести биљку поточарку и полукувани зелени купус. Зима је годишње доба у које се може себи дозволити и сланина, јетрена паштета, свињетина.

За вечеру треба јести јаке супе и месо, умерено кувано поврће (сочиво, грашак итд.). Овај оброк се може заменити компотом и џемом.

Не треба занемарити употребу сира, изнутрице, риба. Јабука је опробани извор виталности, а када је реч о поморанџи, треба се присетити старе изреке: "Поморанџа је ујутру злато, у подне сребро, увече олово".

Не претеривати са пијењем чаја и кафе, али се понекад може попити кувано вино или ракија.