Изабране приче испод змајевих крила

"Изабране приче испод змајевих крила", је избор прича Бранка Ћопића, књига која је била обавезна лектира у првом разреду основне школе мојој генерацији.

Данас, права лектира се уводи тек у четвртом разреду. Заправо, учитељица је на додели књижица трећацима напоменула да треба преко лета да прочитају три књиге које ће као лектиру обрађивати у четвртом разреду. Како ће то бити видећемо. У питању су "Алиса у земљи чуда", коју смо ми читали у другом разреду, "Мали принц", не сећам се кад смо га читали и да ли је уопште улазио у обавезну лектиру и "Бела грива" коју сам ја први пут прочитала овог лета, заједно са својим дететом. И отплакала на крају.

Но, вратимо се Ћопићевим причама и за оне који их се не сећају, а књигу више немају, послушајте их. Знате већ, клик на линк: Изабране приче испод змајевих крила и уживајте. Ви или ваши малишани.

Нећеш ми вјеровати

Жућа и рачунџија

Паук, бубица и ветрови

Медвед и крушка

Сунчев певач

Цврчак тражи Сунце

Цврчак тражи Сунце

Воденичар и његов мачак

У псећем селу

У књизи су дате још две бајке: "Мјесечев гост" и "Изокренута прича". Прву поменуту причу, из неколико покушаја нисам успела да прочитам тако да иоле будем задовољна. Некако ми се није дало што због мачке која у позадини мјауче и засмејава ме, што због комшије који буши зидове у неврме и деконцентрише ме што због... ма није ни важно. Једноставно није био прави тренутак за ту причу. Додаћу је неком другом приликом.

Мјесечев гост

Мјесечев гост

А "изокренуту причу" вам преносим овде.

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА

(Ова је прича претрпјела земљотре, па је у њој све испретурано. 

Покушајте ви да сваку ријеч вратите на њено мјесто.)

Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима. 

- Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! - зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:

- Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме. 

Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око.

- Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца.

Пут распаљли низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.

Догађај се уплаши од овога необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!

- Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим страцем, наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља претрча преко засијане звијезде. 

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг. 

- Тако ми светог вука, ено недјеље у шуми! - викну гласина храпавим чичом.

Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.