Волим да испробавам нове рецепте, да месим слаткише и сланише. Некад немам времена за ишта ново осим за оно што се мора, да се спреми оброк за гладну породицу.
Али има још нешто што одувек много волим. А то је да читам. У себи и за себе, али и наглас за друге. Наглас годинама нисам читала, све док нисам почела да читам својој деци. Увек пред спавање, али врло често и утоку дана. Ма, прву бајку сам прочитала свом старијем детету још док је било у мом стомаку 😊 По једно поглавље свако вече. Можда је то некоме луцкасто, али то је оно у чему уживам. Сада им читам све ређе, јер умеју и сами. Али још увек, понекад и они воле да чују мој глас пре спавања. Тада се посебно уживим и волим да мењам глас сходно дијалогу и улози. Али, то је само за нас. Наша мала представа.
На жалост има деце којима родитељи не читају, што због недостатка времена (што је бедан изговор), што због чињенице да ни они сами не воле да читају (а то је тужно)... Зарад те деце, али и свих који и даље воле бајке, представљам вам свој мали допринос. Није професионални, мало сам прехлађена па има и грешака, а било је и мало треме на почетку, али надам се да нећете замерити и бити престроги јер је урађено из чисте љубави. А чим нађем још мало времена следе нове бајке.
За сада, можете уживати у 9 бајки Десанке Максимовић, које чита моја маленкост. На линку је дато свих 9 одједном или ако више волите појединачно:
- "Кћи вилиног коњица"
- "Бајка о лабуду"
- "Свет под језером"
- "Три патуљка"
- "Три јагоде"
- "Прича о Раку Кројачу"
- "Орашчићи-палчићи"
- "Патуљак Кукурузовић"
- "Како су пужу украли кућу"
Нема коментара:
Постави коментар