"Изабране приче испод змајевих крила", је избор прича Бранка Ћопића, књига која је била обавезна лектира у првом разреду основне школе мојој генерацији.
Данас, права лектира се уводи тек у четвртом разреду. Заправо, учитељица је на додели књижица трећацима напоменула да треба преко лета да прочитају три књиге које ће као лектиру обрађивати у четвртом разреду. Како ће то бити видећемо. У питању су "Алиса у земљи чуда", коју смо ми читали у другом разреду, "Мали принц", не сећам се кад смо га читали и да ли је уопште улазио у обавезну лектиру и "Бела грива" коју сам ја први пут прочитала овог лета, заједно са својим дететом. И отплакала на крају.
Но, вратимо се Ћопићевим причама и за оне који их се не сећају, а књигу више немају, послушајте их. Знате већ, клик на линк:
Изабране приче испод змајевих крила и уживајте. Ви или ваши малишани.
 |
| Нећеш ми вјеровати |
 |
| Жућа и рачунџија |
 |
| Паук, бубица и ветрови |
 |
| Медвед и крушка |
 |
| Сунчев певач |
 |
| Цврчак тражи Сунце |
 |
| Цврчак тражи Сунце |
 |
| Воденичар и његов мачак |
 |
| У псећем селу |
У књизи су дате још две бајке: "Мјесечев гост" и "Изокренута прича". Прву поменуту причу, из неколико покушаја нисам успела да прочитам тако да иоле будем задовољна. Некако ми се није дало што због мачке која у позадини мјауче и засмејава ме, што због комшије који буши зидове у неврме и деконцентрише ме што због... ма није ни важно. Једноставно није био прави тренутак за ту причу. Додаћу је неком другом приликом.
 |
| Мјесечев гост |
 |
| Мјесечев гост |
А "изокренуту причу" вам преносим овде.
ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
(Ова је прича претрпјела земљотре, па је у њој све испретурано.
Покушајте ви да сваку ријеч вратите на њено мјесто.)
Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима.
- Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! - зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:
- Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме.
Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око.
- Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца.
Пут распаљли низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.
Догађај се уплаши од овога необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!
- Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим страцем, наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља претрча преко засијане звијезде.
Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.
- Тако ми светог вука, ено недјеље у шуми! - викну гласина храпавим чичом.
Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.
