ВАНИЛИЦЕ

Ванилице

Ванилице, традиционални српски ситни колачи, честе на трпезама за Божић, Нову годину, славе, рођендане, разне прославе, сахране... Истовремено су и најбољи ситни колачи на свету. И то не кажем ја већ су пре неколико година заиста и понеле ту титулу, али верујем да сви већ то знате. Постоје разне варијеције на тему у количини састојака који се користе, али увек је најбоље правити их са свињском машћу. Осим наравно, ако их правите у посној верзији. 

Ванилице

Могу се правити са кристал или шећером у праху, са додатим млевеним орасима или без, са шипком праве ваниле или ванилиним шећером.  Неко тесто оставља да се охлади у фрижидеру, неко не. Сваки дом има свој рецепт за ванилице и сваки је добар. Мој је само један у низу, а  није се раније нашао на блогу из простог разлога што сам их, док смо живели у Београду ретко правила. Правиле су их или баке или сам их, врло радо, куповала у једној малој пекари на Бановом брду. Знате оне мале, домаћинске пекаре, које имају свега неколико проверених врста пецива и не мењају их на сваких неколико месеци. Које не раде недељом, а радним данима само до четири после подне. Старински тип пекаре са увек свежим ванилицама. 

Ванилице

Моја Анастасија их се баш ужелела, а како је време празника, није било разлога да их не направимо. Нисам била сигурна да ли ће маст коју овде купујем бити добра, али  је задатак извршила сасвим на нивоу. Имали смо џем од кајсија, али је нешто течнији него онај наш домаћи па смо за половину количине користили џем од лимуна (lemon curd)  који је чвршће конзистенције. Искрено, за нијансу су ми укусније ове са лимуном. Џем од шипка овде никада нисам ни видела. Анастасија ми је овог пута помогла око припреме. Њен задатак је био да тесто растањи и да вади ванилице модлом и ређа у плех. Како није потпуно вична, имамо ванилице различитих дебљина, при чему су неке баш танушне, али не само да су подједнако укусне већ и она сада има мало више искуства. А најлепше у свему је било то што смо их правиле заједно. То ме код празника највише и радује. Време које проведемо заједно у "пословима" за које обично немамо времена. 

Ванилице

Потребно је:

• 250 g свињске масти
• 200 g шећера у праху
• 20 g ванилиног шећера
• 2 цела јајета
• 2 жуманца
• сок и фино рендана корица једног лимуна
• 700 g брашна
• џем (кајсија, шипак)
• 100 g шећера у праху + 20 g ванилиног шећера

Ванилице

Припрема:

Пенасто умутити маст са шећером у праху и ванилиним шећером. Додати јаја и жуманца па кад и то сјединимо са умућеном смесом додамо и сок и корицу лимуна. Брашно додајемо постепено све док не добијемо чврсто тесто које се не лепи за руке. Мени је било потребно тачно 700 g и једна кашика. Половину брашна умутим уз помоћ миксера, а остатак брашна додајем полако и месим руком јер волим да осетим тесто. Тако сам сигурна да је то то. Добијено тесто поделити на два дела (једноставно да би вам било лакше да га растањите) и једну половину растањимо оклагијом на побрашњеној подлози, дебљине 5-6 mm. Малом округлом модлом (ако је немате, чашица за ракију ће добро послужити) вадити ванилице, ређати у плех (са папиром за печење) и пећи у рерни претходно загрејаној на 180 степени Целзијуса 10-ак минута. Потребно је да ванилице остану беле. Понављати поступак све док има теста. Од ове мере нама је изашло 130 ванилица (различите дебљине 😊) односно 260 половина ванилица је направљено од теста. Ванилице охладити, спајати их џемом и затим добро уваљати у шећер у праху замирисан ванилиним шећером. Најлепше су 2-3 дана касније. 

Ванилице