Сурстроминг је ферментисана харинга из Балтичког мора. Спада у храну за избегавање и деликатес истовремено. Зашто? Јер је сурстроминг најсмрдљивија храна на свету. Рецепт за сурстроминг каже да свеже уловљену харингу Швеђани посоле таман толико да не иструли, оставе је неколико месеци да се кисели у бурету, а затим је на годину дана преместе у конзерву. Традиција потиче из 16-ог века са севера Шведске, тачније дела обале на Ботнијском заливу познатом као Висока обала (Höga Kusten).
У априлу 2006. године, неколико великих авио компанија (као што су Air France и British Airways) су забраниле путницима да их уносе у авионе, тврдећи да су конзерве рибе под притиском потенцијално експлозивне. Продаја рибе је касније прекинута на међународном аеродрому у Стокхолму. Произвођачи ове харинге су одлуку авио компанија окарактерисали као "културно неписмену" уз тврдњу да је "мит да рибље конзерве могу да експлодирају".
За сурстроминг сам сазнала тек када сам се доселила у Шведску. Заинтересована, прво сам одгледала неколико видеа на ЈуТјубу и рекла себи да не желим да је пробам. Међутим, видео који је сниман да привуче пажњу, а не и да прикаже реалност, не може бити меродаван. Само забаван. Или одвратан. Како коме. Оно што ни један видео не приказује је како се правилно отвара конзерва и једе ова риба. Не, никада је немојте отворити у затвореној просторији и јести директно из конзерве! Добре су шансе да ћете повратити и пре него што је пробате јер се из конзерве шири изузетно непријатан мирис. Добро, смрад.
Али, живети негде, било где на свету, а не пробати традиционални деликатес, за мене је неприхватљиво. Surströmmingsskiva тј. забава на којој је главни гост "кисела харинга" се одржава током лета, најчешће у августу месецу. На њиховом јутарњем програму гледала сам како се на правилан начин припрема и служи. Међутим и даље нисам била сигурна да ли да је испробамо или не. Ипак, када вас Швеђани позову то се не одбија. Да је нисам пробала кад је припреми неко ко зна шта ради, нисам сигурна да бих се усудила да је спремим сама. Нарочито што моји укућани нису били одушевљени идејом да једемо "смрдљиву рибу" кад не воле ни не смрдљиву 😄
У следећих неколико фотографија, видећете корак-по-корак припрему и конзумирање на правилан начин. Врло је једноставно заправо.
 |
| Конзерва са харингом |
Ова конзерва није надувана толико колико могу да буду, а кажу да што је надуванија то је и боља. Не знам шта би то "боља" тачно значило.
Прво правило је да се конзерва не отвара у затвореној просторији. Значи, напољу, у дворишту.
Друго врло важно правило је да се конзерва отвара под водом. На тај начин, непријатан мирис који излази из конзерве највећим делом се задржава у води. О да, осећа се и овако, али није неиздрживо. Само добијемо идеју на шта подсећа, али радије не бих помињала јер је ипак храна у питању.
"Кисела харинга" овако изгледа, али се не једе без прилога. Превише је слана и јаког укуса да би било пријатно. Зато укус треба ублажити додацима.
 |
| Кисела харинга - сурстроминг - surströmming |
Традиционално се служи на танком хлебу (
tunnbröd ). На северу Шведске то је хрскави хлеб где се прави сендвич од два парчета, док се у јужнијим деловима Шведске сурстроминг служи на танком меканом хлебу који се после лако увије у виду палачинке.
На tunnbröd се прво ставе комади куваног кромпира, а затим кувана јаја и врста павлаке (
gräddfil или
crème fraîch) као и ситно сецкани лук. На југу Шведске додају и парадајз и мирођију.
На врх долазе један или два филета рибе. И све се лепо увије.
 |
| Сендвич са киселом харингом- сурстроминг - surströmming |
Сендвич се једе цео, али наша домаћица га је из обзира према нама исекла на четири дела, како би прво могли само да пробамо.
И поред свих додатака, осети се јак и јединствен укус. Не бих могла да га упоредим ни са чим што сам досад јела, али је сасвим океј. Појела сам три дела сендвича и преживела. 😅 Онај четврти је појео мој супруг, али му се није допало. Деца нису желела ни да пробају. И то је у реду јер ни деца домаћина не воле.
Наши домаћини су нам истовремено припремили и забаву са раковима и шкампима, ткз.
kräftskiva. Мариа се бринула да нам се нешто неће допасти па је направила неколико различитих јела како бисмо могли да бирамо. Ту су били ракови из локалног језера, шкампи са далеког севера, салате, 4 врсте хлеба, млечни намази, сиреви, гратинирани кромпир, пита са лососом и пита са печуркама (шампињонима и лисичаркама). На крају, неизбежна кафа и две врсте слатких пита. Једна са јабукама и једна са шумским бобицама. Све послужено уз сос од ваниле. Њам-њам.
Никада раније нисам јела ни ракове ни шкампе и укусни су, али има много посла око отварања и чишћења. Дефинитивно је потребна вежба и искуство да би могло да се ужива. Ја сам успела неколико да уништим у покушају да дођем до укусног меса па их је чистио мој супруг за мене 😇
Иначе, ове врсте забава трају дуго и врло су веселе јер се у тањир сипа по мало од свега, а онда се 4, 5, 6, 7... пута иде до (шведског) стола и досипа се храна. При том, служи се шнапс и пиво и врло често се наздравља и пева. Носе се капице са раковима и сва декорација је у знаку ракова. Права забава. Наша није трајала тако дуго јер смо прескочили алкохол (требало је возили сат и по до повратка кући), а не знамо ни да певамо на шведском. Ово је било само упознавање са традицијом, а следећег августа смо позвани на праву забаву. До тад нам остаје да научимо језик и песме 😊
