Љубав на први залогај: Тесто за ПАЛАЧИНКЕ или што би рекли КЛОТ ПАЛАЧИНКЕ

субота, 27. октобар 2012.

Тесто за ПАЛАЧИНКЕ или што би рекли КЛОТ ПАЛАЧИНКЕ - 2 рецепта

Легенда каже овако: далеке 492. године, у Ватикан се једном приликом слила права маса ходочасника. А сви са далеког пута, па у складу с тим, и гладни и жедни. Ватикански свештеници и владари, на челу са папом Гелазијем Првим, као прави хришћани, решили су да те људе некако нахране. Кад су позвали главног кувара и коморника папиног, овај их је обавестио да у оставама има само јаја и брашна. Под поприличним притиском, папин кувар, коме историја сасвим неправедно није забележила име, смислио је палачинке. Можда се то догодило баш на Ускрс, пошто је и данас широм Европе, па и у Србији, обичај да се баш на тај празник пеку палачинке. А можда и није, пошто је ово само легенда.

А права наука, која се, ето бавила и палачинкама, каже да се оне једу још од праисторије, те да су представљале претечу хлебова какве данас познајемо. Те палачинке, сасвим је извесно, нису баш личиле на ове данашње, али ипак су биле палачинке. У прилог тези да су палачинке веома старо јело иде чињеница да их радо једу припадници буквлно свих култура на свим географским дужинама и ширинама. Американци и Енглези их зову панкејкс (pancakes), односно колачи из тигања и обожавају их преливене јаворовим сирупом. Америчке палачинке су дебље од оних које се праве у Европи, сличније су руским блињима (bлины), које се једу обилно нафиловане кавијаром, павлаком и димљеним лососом. Французи их зову крепе (crêpes), Индонежани дадар гутунг, Кинези бао бинг (薄饼), Немци фанкуен (pfannkuchen), а Аустријанци палачинкен (palatschinken). Одатле потиче и наш назив - палачинке. Мање је познато да се палачинке у неким руралним деловима Војводине зову и сковерци. Међу даље рођаке палачинки свакако би могле да се уброје и јужноамеричке тортиље.

За палачинке су везана и бројна народна веровања: каже се да су палачинке симбол среће, благостања, верности и љубави у породици. Французи верују да ће оном ко додирне врелу дршку тигања у ком се пеку палачинке испунити жеља коју у том тренутку замисли. Вероватно отуда и прича да је Наполеон пре сваке битке пекао палачинке и трудио се да му ни једна не испадне, јерје то сматрао лошим знаком. Једно веровање каже да ако држите новчић у руци којом окрећете палачинке, а он вам не испадне, имаћете новца целе године. У свету постоје и удружења љубитеља палачинки, а једно такво основано је и код нас, али на жалост није заживело.

Палачинкама су се бавили и уметници: пројекат јапанског уметника, фотографа Хиронори Акутагаве "Зец који држи палачинку на глави", који је и њему и зецу Оолонгу донео светску славу. И велики Шекспир је поменуо палачинке у својим комедјама и то не једном, већ четири пута. Ко зна, можда и вама паачинке помогну да стекнете светску славу. Шта чекате? Тигањ у руке! А ако не знате како, можда вам могу помоћи.

Постоји много различитих рецепата за палачинке, свако има неку своју варијанту за коју тврди да је најбоља. То је питање укуса али и искуства. Међутим, сви ти рецепти често дају сличан резултат. Овде дајем два универзална, проверена реепта, а ви наравно можете нешто да одузмете или по вољи додате. Ако вам је потребно више теста, количиу састојака можете сразмерно да повећавате.

Први начин

Састојци :

2 јајета
250 мл млека
50 мл киселе воде
2 кашике уља
брашно
со

Припрема:

Јаја умутите металном мутилицом.
Додајте две кашике брашна и добро измутите да нема грудвица.
Додајте киселу воду и млеко, посолите и измутите.
Додајући по мало брана и стално мутећи регулишите густину теста. Са мутилице треба да се одваја танак млаз теста кад је подигнете изнад посуде.
Додајте уље и још мало измутите.
Палачинке кутлачом изливајте у врео тигањ са мало уља (или без, ако је нелепљиви) и када се гора страна осуши, окрените је и пеците још око минут.
Филивати по жељи.

Други начин

Састојци: